У оквиру скупа „Српски културни простор у 21. веку”, 18. маја 2024. године у просторијама Народне библиотеке Др Душан Радић у Врњачкој Бањи одржано је предавање историчара др Александра Раковића на тему „Срби и српске интеграције у 21. веку”.
Украјинска Врховна рада усвојила је, средином октобра 2023. године, предлог Закона о забрани канонске Украјинске православне цркве, која се налази под јурисдикцијом Руске православне цркве, са простим образложењем да се то ради како би се спречиле активности верских организација чија се управа налази ван Украјине, у држави која врши оружану агресију на Украјину. Ово је само један у низу аката украјинске власти од почетка руске Специјалне војне операције у Украјини. Нажалост, сведоци смо организованог прогона једне канонске православне цркве, у конкретном случају канонске Украјинске православне цркве у модерној историји света: скрнављење храмова, прогањање свештенства и верног народа, отимање Кијево – Печерске лавре. Усвајањем реченог закона прогон на терену добио је своју законску основу и оправдање.
Друга панел дискусија одржана је 20. маја 2024. године у Грачацу, Врњачка Бања. Организатори су били Народна библиотека „Др Душан Радић“ и Удружење „Саборник“. Овај панел представљао је наставак претходне дискусије, са фокусом на положај Срба у Републици Српској и Хрватској. Учесници су анализирали историјске и савремене процесе који утичу на српску заједницу у тим регионима, укључујући демографске промене, правни статус, културну политику и институционалну подршку. Посебан акценат стављен је на очување националног идентитета, језика и културе, као и на потребу за снажнијом институционалном сарадњом са Републиком Србијом.
Српски културни простор у 21. веку је назив скупа одржаног у мају 2024. године у трајању од три дана. У оквиру скупа одржане су две панел дискусије и два предавања. Прва панел дискусија одржана 19. маја 2024. године у Народној библиотеци „Др Душан Радић“ у Врњачкој Бањи, у организацији библиотеке и Удружења „Саборник“. Овај скуп окупио је представнике српских културних и академских институција, као и удружења из региона, с циљем очувања српске културе и идентитета. Учесници су разговарали о положају Срба у суседним државама, изазовима са којима се суочава српска дијаспора и могућностима за јачање културних веза. Посебан акценат стављен је на потребу за интеграцијом и сарадњом, као и на значај очувања српског језика, културе и историјског наслеђа.
Историја српског народа је историја подељености и подела. Раздвојени смо наметнутим границама у оквиру којих су настајали нови идентитети на темељу српског идентитета: црногорски, македонски, бошњачки. Као да то није довољно, опет наметнуто, али од нас олако прихваћено, примат преузимају регионални идентитети и поделе по том основу. Шумадинац, Војвођанин, Крајишник, Моравац, Косовац. Особености које са собом неминовно носи неко подручје швата се као вододелница, као граница која раздваја припаднике истог, у овом случају, српског народа. По тој методологији Србин из Крајине, Српске, Црне Горе, Македоније ваљда није исто што и Србин из Србије.
Крајем маја месеца 2024. године у Врњачкој Бањи одржан је стручно - научни скуп ,,Српски културни простор у 21. веку”. На иницијативу удружења Саборник, и у саорганизацији са Народном библиотеком Др Душан Радић из Врњачке Бање, на скупу су учествовали представници репрезентативних удружења Срба из Србије и региона, представници институција и појединци. Поред домаћина, удружења Саборник из Србије и Народне библиотеке Др Душан Радић из Врњачке Бање, учешће на овом сабрању узели су удружење Баштионик из Републике Српске, удружење Спона из Северне Македоније, Савез Српских удружења Хрватске, Матица српска - Друштво чланова у Црној Гори, те др Александар Раковић и протојереј ставрофор проф. др Дарко Ристов Ђого.
Идентитет једног народа између осталог огледа се у заједничким проживљеним сећањима. Та заједничка сећања односе се како на успехе, победе, постигнућа, тако и на тешке тренутке кроз које је заједница прошла током свог трајања. Заједничка сећања зато чине један од основних елемената идентитета поред историјске територије, заједничке масовне културе, заједничких законских права и дужности и заједничке економије са територијалном мобилношћу, а по елементима идентитета које је предложио Ентони Смит.