Разно

Сви смо се својевремено саблажњавали на слике и приче које су нам долазиле из великих светских метропола: човек непомично лежи на улици, поред њега пролази река људи који га заобилазе или просто прескачу. Нико се не зауставља, објасниће Владушић јер је:,,… сваки од пролазника прорачунао личну корист од тога да се заустави и помогне човеку. Пошто личне користи нема, нико се не зауставља“ (Слободан Владушић, Завет и Мегалополис, Битије, Нови Сад 2023, стр 20.).

Украјинска Врховна рада усвојила је, средином октобра 2023. године, предлог Закона о забрани канонске Украјинске православне цркве, која се налази под јурисдикцијом Руске православне цркве, са простим образложењем да се то ради како би се спречиле активности верских организација чија се управа налази ван Украјине, у држави која врши оружану агресију на Украјину. Ово је само један у низу аката украјинске власти од почетка руске Специјалне војне операције у Украјини. Нажалост, сведоци смо организованог прогона једне канонске православне цркве, у конкретном случају канонске Украјинске православне цркве у модерној историји света: скрнављење храмова, прогањање свештенства и верног народа, отимање Кијево – Печерске лавре. Усвајањем реченог закона прогон на терену добио је своју законску основу и оправдање.

Историја српског народа је историја подељености и подела. Раздвојени смо наметнутим границама у оквиру којих  су настајали нови идентитети на темељу српског идентитета: црногорски, македонски, бошњачки. Као да то није довољно, опет наметнуто, али од нас олако прихваћено, примат преузимају регионални идентитети и поделе по том основу. Шумадинац, Војвођанин, Крајишник, Моравац, Косовац. Особености које са собом неминовно носи неко подручје швата се као вододелница, као граница која раздваја припаднике истог, у овом случају, српског народа. По тој методологији Србин из Крајине, Српске, Црне Горе, Македоније ваљда није исто што и Србин из Србије.

Идентитет једног народа између осталог огледа се у заједничким проживљеним сећањима. Та заједничка сећања односе се како на успехе, победе, постигнућа, тако и на тешке тренутке кроз које је заједница прошла током свог трајања. Заједничка сећања зато чине један од основних елемената идентитета поред историјске територије, заједничке масовне културе, заједничких законских права и дужности и заједничке економије са територијалном мобилношћу, а по елементима идентитета које је предложио Ентони Смит.